Пољопривредни произвођачи из Јагодине који су у  делегацији која  борави у Паралији, обишли су пластенике који се налазе у Индустријској зони у Катеринију. Приликом посете били су у прилици да виде како се њихове грчке колеге баве повртарством и да размене искуства. Пластеници са поврћем, који се простиру на 22 хектара власништво су Катидиса Василиса који је гостима из Јагодине пожелео добродошлицу. ,,Желим да вам пожелим добродошлицу у Грчку, у Катерини, у моје пластенике. Велико ми је задовољство што могу да вас угостим и што сте дошли у тако великом броју. Ова моја парцела на којој смо, има тридесет хектара, а пластеници од тога заузимају 22 хектара. Овде гајимо поврће које се користи у људској исхрани као што је парадајз, паприка, плави патлиџан, пасуљ, тиквице, краствац и тако даље. Сваког понедељка, среде и суботе продајемо наше поврће на пијаци у Катеринију. У случају да не успемо да продамо све, постоје људи у Катеринију који то поврће откупљују на велико, тако да имамо загарантован пласман и откуп. У нашој производњи не користимо хербициде, нити било какву хемију, поред мене и сина који овде радимо, имамо још четири стално запослена радника. Од овог посла може да се живи, али је потребан огроман рад, што сам сигуран да и  ви знате. Овим послом се бавим од своје петнаесте године и радићу га док год будем могао. Што се тиче субвенција државе и Европске уније било је више различитих програма и подстицаја, али ја никада нисам конкурисао за та средства. Код нас производња поврћа у пластенику траје до 15.новембра. Имамо све што нам је потребно, од наводњавања системом кап по кап, до проветравања, вентилатора и трутова који врше природно опрашивање парадајза. Семе поврћа које узгајамо набављамо у  искључиво оригиналним паковањима из Израела и Холандије. Сорта парадајза коју гајимо на највећим површинама је ,,примадона', јер се она показала најбоље у нашим климатским условима. Што се тиче цене парадајза у малопродаји и великопродаји, она зависи од понуде и потражње на тржишту, а нека просечна цена по килограму у овом тренутку износи око 70 еуроценти“, рекао је Катидис Василис, власник пластеника у Катеринију.

Након добродошлице и основних информација о ситуацији и стању у повртарству Грчке, јагодински пољопривредници су обишли пластенике, показујући интересовање за поврће које се гаји, порекло семена, наводњавање, цену поврћа на велико и мало, те заступљени сортимент парадајза, паприке, тиквица и краставаца. И овом приликом јагодински пољопривредни произвођачи исказали су захвалност Драгану Марковићу Палми и јагодинској локалној самоуправи што су им омогућили да виде како се баве повртарством повртари у Грчкој, која је чланица Европске уније, и да са њима размене искуства и проблеме с којима се срећу у производњи.

,,Видели смо да се овде ради слично као и код нас, гаје се и паприка, парадајз и краставац, смо је код њих другачији принцип него код нас. Они одмарају своје земљиште, а након тога опет гаје повртарске културе на њему. Ово нама много значи, нарочито млађима да виде ова њихова искуства и примене их код нас. Од пољопривреде може да се живи, али само уз огроман рад и труд“, рекао је Милан Грујић, пољопривредник из Глоговца.

,,Нисам произвођач поврћа, али сам доста тога видео овде, видео сам одличну организацију са мало радне снаге. Организована је производња, организован је пласман и продаја, а сама производња је доведена до танчина. Ово што смо у Грчкој видели, и јуче фарму, и данас пластенике много ће нам значити', закључио је Славољуб Живић, пољопривредник из Глоговца.

,,Ја сам десет година радио у Паризу, тамо су исто овакви пластеници, а ја имам велику праксу што се тиче то рада. Исти је систем као и овде. У односу на Србију они су много напреднији у тој производњи и ми тај систем не можемо да прихватимо за много година. Видели сте и да су нам рекли да семе набављају искључиво из Холандије. Хвала Драгану Марковићу Палми што нам је ово омогућио. Многи од нас у овој делегацији нису ни знали где је Грчка. Хвала још једном“, Момчило Јаковљевић, пољопривредник из Глоговца. 

,,Они имају боље услове од нас, а по другим питањима нема неке велике разлике. Ко хоће да се бави пољопривредом мора непрестано вредно да ради, јер рад побеђује. За мене ова посета значи много јер се повртарством бавим од малена и волим тај посао. Била ми је жеља да видим како се то тради у некој страној земљи“, Душанка Миладиновић, пољопривредник из Међуреча. 

,,Код нас у Србији се пластеници раде на мањим површинама, па је и количина поврћа мања. Овде видимо има 22 хектара под пластеницима.И код нас се другачије ради све, почев од расада до опрашивања, код њих је све напредније. Ова посета много значи, видели смо како се пољопривреда ради у Грчкој, која је као што сви знамочланица Европске уније“, Милета Јовановић, пољопривредник из Главинаца.

,,Да вам кажем, моја жена ради у пластенику који се налази у Милошеву, који је квалитетнији од ових које смо видели, јер је све компјутеризовано. Али и ови су добри. Другачији су принципи рада код њих и код нас, а у свему томе клима игра огромну улогу. Ако се ради нешто у већем обиму, онда од пољопривреде може да се живи,  у супротном тешко“, рекао је Жикица Радосављевић, пољопривредни произвођач из Милошева.

На крају обиласка, у име јагодинске делегације грчком домаћину Катидису Василису се на гостопримству захвалила Бисерка Јаковљевић, директор Центра за социјални рад у Јагодини и позвала га да посети Србију и поморавску престоницу. Након тога уследило је заједничко фотографисање за успомену на боравак у Грчкој.